Most nas veže i spaja

Šli smo đir; škalamin doli - da se razumimo, i mandračon partili put općine. Puha je tepal ''majštralin'' (ne moren ja napisat to kako je mat rekla)… pravo litnje popodne (pa ca da je devetnajsti maja). Mislin se, boje poć napravit đir nego iza ubeda odma zaleć na otoman…
I tako pomalo, sa rukamin na guzicu, po penzjonersku, zamaknemo iza općine; kad iman ca i vidit!!!
Pogedajte ga!
Ki je reka da ga nikad nećemo docekat!?
Reka je neki da će sad to berzo niknut, cin su se malte i šagum uvatili. I stvarno. Do prejsutra ga već vidin i u kamenu obucenoga.
Evo, oli vo ni prava novitada!

(žal mi je samo da ne cujen ca on misli...)