Danas sam.... ne.
Maločas sam dobila ovaj e-mail.
Ljudi moji koje veselje! Od nikud (ok, ok, ok.... iz Zagreba...ali tako se kaže) odjednom,iznenada, neočekivano, totalno ne...ne... ne znam kako bi to rekla, pao mi je ovaj e-mail tako radosno na moju malu dušu (copy besede od moje furešte prve rodice).
A ionako već poodavno razmišljam o tome da se pozabavim svojim rodoslovnim stablom, jer većinu roda uopće ne poznam. Osim onih što su razasuti po svijetu, ja nemam pojma niti koga u Pagu imam.....
Naravno, da me je briga znala bi, rekla bi mi mater. A opet se mislim...da je njih briga i oni bi znali......
Uglavnom, ovaj e-mail razveselio me je, usput mi je nahranio ego. A kako Vesna ne može dočekat da vidi što ja to već 15 minuta radim, evo ga copy/paste. Možda se još tkogod ovako razveseli kao ja:
Bog Rosana!
Nisam baš sigurna da me poznaš, ali zato ja poznam tebe, haha. Da ti ne objašnjavam u kakvom smo rodu (po Ambrožićevoj raci), bolje pitaj mamu (mislim da mi dođeš jednako kao Luka, Darijo, Ivo,......, a s njima sam si jako dobra).
Nedavno sam slučajno , ali baš slučajno, otkrila tvoj blog i pošto te nemam gdje javno pohvaliti, imam potrebu tebi osobno napisati da si me oduševila. Često se nasmijem (pogaaaaaj njuuuu......), a često me uspomenama vratiš u djetinjstvo (na naninu ti kuću u Kurilićevoj ulici, na ostatke od ostija po koje smo ko klinci išli kod koludrica).
Želim ti da nastaviš pisati tako pitko, a ja ću te s užitkom čitati i dalje.
Lijepi pozdrav, Renata iz Zagreba
Pozdrav tebi, Renata!
1 komentar:
jasno mi je zašto si se obradovala...ovo je samo jedan od razloga zašto volim pisanje...¨nikad ne znaš ko čita ono što pišeš¨...volim kad su u osmjehom obojanom raspoloženju...
vesna
Objavi komentar