Ala, fala Bogu.
Zvadili su kadenu od vrat, pokosili su travinu, namestili katride…. Lipo san rekla da nima puno posla u Kulu da bi je se moglo pocat koristit.
Vodogišće su potrošili još malo šoldov, kupili su destak metri žice-pletiva, da se mularija i plitki, ne dižeju po zidima, da kikod nedajBog pade i lumba se.
Sinoć je bila 'Smotra klapa otoka Paga'.
Hmmmmmmm… Pažani i Povjanci. Pa ni vrag da je to celi otok. Kolanjcov i Nevajcov ni bilo. Ma, ca u Barbati nima nikoga ki zna pivat? Šteta.
Sve je bilo dobro, ma neka mi oprostiju svi drugi, meni je najboja bila 'Maška šopojiva'.
E, da, skoro san zaboravila.
Gedan ovaj naš most.
Svaki svoje govori, pa da i ja dodan još cakod.
Istina, triba nan je novi most. I bit će ovaj lipi kad bude gotov.
Nismo baš navikli na ovakov visok most. Od pijace ne vidit magazini odnjega….ali, ala, dobro je. I baš kad san se pomirila sotin da je visok, da tako mora bit, sinoć san cula jednu novu, po meni do sad najboju 'definiciju' njegove strmine:.
'Tonči, jebatibogmater, vamo odi! .
Ove šporke, ma od srca izgovorene besede, izašle su od ust jedne lipe malice ka je u visoke cerne štikle hodila nizbrdo prema Zecu, a njezin Tonči se u 'borolete' ni niti siti zac ga mala sobon ugrad vodi.
Sve mi se pari da bi tribalo dodat i ovakov znak.....
Nema komentara:
Objavi komentar