sveta Lucija

Prošla je sveta Lucija, ma ni stala pod moj barkun.....
Bit će da od onoliko barkunov, ni znala uki bi mi rinula kalcetu.


U kojem trenutku našeg života prestajemo biti djecom?

Nane su pomrle dok sam još bila mala. Preko njih mi je sveta Lucija uvik slatkoga nosila.
Onda je ta obaveza ostala na materi....ali ne sićan se kad mi je mat zadnji put umisto svete Lucije nešto dala.....
Kad sam ja to u njenim očima prestala bit dijete koje treba taj običaj.....

Danas kad moja mater ima unučice, a ja nevice, mi njih darujemo u ime svete Lucije.
Ali onaj nekadašnji osjećaj, da sveta Lucija nešto nosi, u meni ni umra. Naravno, ne govorim to na glas, jer bi mi se moglo dogodit da mi mat rece da san ja već vela krava i da to meni ne triba.
Zato nevicama kupin ono ca bi stila da i meni donese sveta Lucija.
Čokolade i bombona.

Pa mi pada napamet..... Majko, pa ca je tako teško sitit se i dat ćeri jednu čikulatu....
Samo zato da se opet oćutin diteton.....