Na blago povišenom platou, ispod panoa s kojeg vrište ponosna slova: EKO OTOK PAG, opasana ukrasnim lancem smjestila su se 4 nova novcata kontejnera. Za PET ambalažu, za ALU ambalažu, za PAPIR i za STAKLO.
Čitava instalacija još miriše po novom.
Samo desetak metara niže, na starom mjestu stoje jadni, iskorišteni, neugledni, smrdljivi, stari kontejneri koji su tijekom svog postojanja u sebe primili tone i tone svakojakog smeća, ali i korisnog otpada.
Ja: Koliko dugo će trajat?
On: Ko?
Ja: Vidi.
On: Ko?
Ja: (uprem prstom)
On. ...O...
Ja: Ekipa kopa barem 2 put na dan po ovim starim kontejnerima. Sad će im bit lakše.
On: ...
Jutros kad sam pošla kod Kristine po kruh, na Vangradima ugledah direktora paške Čistoće kako se svađa sa građanima grada Paga.
Diša: Da, najlakše je tako! Bacit sve u kontejner!
Građanin: A di ću bacit?!?!?
Diša: Treba odvajat otpad, ne može papir u ovaj kontejner!
Građanin: Pa nemam ga di bacit nego ovde!
Diša: (pokazuje prstom preko parkirališta) A NE VIDIŠ TAMO!?!?
Građanin: Jebote, di si ih tamo stavi?! Ostavit ću ja vreće na ulicu pa ih dođi pokupit!!!
Diša: Sve vam je teško!! Morat ćete se mijenjati!!!
Građanin: mrmljprfpsmtr... (odlazi)
...
Dolazi drugi građanin. Diša ga opazi i razgovor ovako teče:
Diša: Alo, P... (ime, Diša ga zna) Nemoj tu bacat, zar ne vidiš gore kontejnere?!
Drugi građanin: OOoo, nisam vidio. (vadi već ubačene vreće)
Skupa odlaze do novih kontejnera:
Drugi građanin: Pa zatvoreno je! (ugleda lancem opasane baje)
Diša: Nije, vidi! (prilazi i otkači lanac)
Drugi građanin: Meni to izgleda zatvoreno!
Diša: Ne, nije. Lanac je ukras.
Drugi građanin otvara svoje najlon vreće i vadi PET (!!!) ambalažu, ubacuje u za to predviđeni kontejner.
Stojim sa strane i brojim: jedan....tri....šest.... Ukupno 3 kune upravo je ušlo u Čistoćin bankomat.
Pitanje je tko će ih prije podići: lokalni dežurni bajoprekopači ili djelatnici Čistoće.
Što ti misliš o ovome, pita me Diša, najskuplji komunalni redar na ovim prostorima.
Ja: Mislim da je tako nešto potrebno ali ovo vam je bez veze.
Diša: Zašto?
Ja: Lanac. Ljudi misle da je zatvoreno.
Diša: Ali nije!
Ja: Pitali ste me. Govorim vam kao korisnik.
Diša: Lanac je tu da to sve skupa izgleda bolje!
Ja: Bez veze. Skinite lanac. Drugo, poklopci ova dva kontejnera sa naplativom ambalažom neće vam trajati dva dana.
Diša: Zašto?
Ja: ??? A pedeset lipa????
Diša: Dobro, i što još?
Ja: Nema kontejnera za polimere. Sve plastično smeće ljudi će bacati u ovaj kontejner sa žutim poklopcem.....
Dolazi Dišin poznanik i Diša se prešalta, mene više ne sluša.
Odlazim kod Kristine. Smije se i komentira svoja iskustva na istu temu.
Zaključak je uvijek isti: PAGU FALI PROSTORNO PLANIRANJE. Prostorno planiranje nisu samo kanali i prometnice nego sve potrebe ljudi za ugodan život u jednome gradu. Pa i zeleni otoci!
Nedavno su uređivali to isto parkiralište i na njemu ostavili desetak kvadrata neupotrebljjive površine. Nitko se nije sjetio na toj poziciji locirati prostor za ovakav zeleni otok. Zašto i bi. Tko je to još plaćen da misli?
Ima jedan stari vic:
Kopali kanal Mujo i Suljo.
Mujo otkopava, Suljo zatrpava.
Dolazi šef i pita ih:
Što to radite??? Tko postavlja kabel?!?!?
Mujo: mi samo radimo za što smo plaćeni. Ja kopam, a Suljo zatrpava. Haso je na bolovanju.
Po pitanju komunalnog reda, kod nas je sitacija još gora.
Malo tko radi ono za što je plaćen.
I kao što je bilo za pretpostaviti, od zelenog otoka, do popodne, ostala je samo ''pozornica''.
