Josipa

Veselo dijete, osmjehom zidove rusi :-)

Barba, a ca vi to mene pitate...

Grint grint... njurg..njurg.. grint...grint... met-met-met... grint grint njurg...

Ovakvim je zvukovima pocalo jutro (6 i pol) u moju ulicu.

Stari je ribar, od broja 22, uze metlu uruke i docekiva je jednoga po jednoga djelatnika gornje općine sa istin pitanjen:

Ma kako vas ni sram, ovo je vaša butiga! Ovo su ostavile vaše mušterije! Zašto ne pometete sprid svojih vrat!

A oni su, napol budni, prolazili uskraj njega i pravili se da ga ne vidiju i ne cujeju. Tek jedan, usudi se je stat, reč mu dobro jutro i prova mu objasnit da je u tu zgradu, na koj visi zastava ka i po vitru i po bonaci mlati i ne da mu spat, ima tri poduzeća, a da niti jedno nima čistaćicu.

Ali barba se ni da fermat.
Juto je i neumorno ponavja: Ovo je od vaših mušterija, ovo vi morate pomest, a ne ja! Ovaj, a siguro se je pokaja ce se je ferma, na to mu je reka samo: A Barba, ca vi to mene pitate.....

Uto se je diga i sused od broja 28 pa ga je prokjeto ubo: Ca je Ivo, ca se jutiš?

Da ca se jutin?!?!? Ja moran mest njihov šporkec!! Oni nimaju čistaćicu??! A ruke bi in usahle da uzmeju uruke metlu i pometeju ovaj metar sprid svojih vrat!?!? Boiju se da će ih potirat, u Zadar i u Nevaju?!?!? NEKA IH! NEKA SVE GRE U NEVAJU!!!!!

Od kad znan zasebe, Koludraška je pagarivala radi gornje općine.

Čike, karta, zgužvane uplatnice, zgubjene taksene marke, a u novije vrime i škartoci od fornetov...sve se to iti prije nego se pojde u općinu.

A od kad imamo Vjenceslava i općinski sud, imamo čik, od filterov bi se mogle blažine punit.

Vrag se ita i u čistaćice i u ego!
Nikad nisan mogla razumit takav nemar, pomanjkanje osjećaja, i stav 'to ni moj posal'
U sve ove godišća nisu bili kadri napjantat bokun kante sprid vrat.

Ca reč.... taj tren, a i sad dok ovo pišen, svin srcen san uz moga Barba Iva.
I sva želja da općinski sud i ured za graditeljstvo ostane u Pag, pada u zaborav dok ga gedan kako mete sprid njihovih vrat.....

Pag

Mir i tisina - lijepo

Nije u šoldima sve

Danas sam dobila neke slike.... pa se sve mislim....Bože dragi!

Bila sam na paškoj smotri klapa.....pa mi bilo malo bez veze što kao nisu bile klape cijelog otoka, Novalja, Kolan, možda Barbati, Lun...što ja znam, valjda još netko pjeva osim Paga i Povljane.....pa se mislim, aj' dobro. Što je tu je, dobro je i ovo, samo neka je. Kula svoja, sve po starom, pomalo siromašna predstava, ali ne treba grintat.......

A onda pogledam ove slike i ostanem otovrenih usta, bez teksta...

Kontam tako sat-dva... I labrnja se otvori, a iz grla vrište upitnici.

Jel treba objašnjavat?

Možda nekome i treba, pa da pokušam u kratko (jer ako odem u dugo, ne bi vam se dalo čitat.

Povljanska bina, rasvjeta, ugođaj: PREKRASNO! Lijepo i maštovito. Ekonomski gledano -isplativo i ništa što bi se trebalo pravdati recesijom.
Ostavljam vam slike pa si sami uspoređujte.

Žao mi je i ljubomorna sam što se naša Kula nije mogla bolje prezentirati. Jer da je mogla - mogla je!

Žao mi je ako naši organizatori nisu mogli sve to bolje napraviti - a mogli su.
Bio je tamo i naš gradonačelnik, nek vam i on potvrdi. I direktor TZ-a, i njega pitajte........
Uvijek ima netko ko zna i može. Na vama je samo da ga pozovete, organizirate. A iz vlastitog iskustva moram vam reči: NIJE U ŠOLDIMA SVE.

Krupa

Cer:

U malo vrimena nadulo se je nebo, zalampalo, zagermilo, otvorila su se usta nebeska pocalo je dažit, kapi sve veće i veće…teže i teže…. veli šušur………….. KRUPA !!!

Ulice su potonule, zaplivalo je lišće, karta, čike, najlonići, tuje šlape, tende, suncobrani, štandovi….!!!!!

Munješćina pogradu! Nalivica!

Metle! Metle! Škovacere! Kante! Cigli!

Štrace, šugamani!!!! Ca bilo!!!

Špugaj, itaj, mesti, diži!!!

Vrag se ita... i u daž i u krupu…..

Satrla je ovo malo zelenja ca jedva nikne. Oplivila je panji, razredila smokvu, itila šlive….

Ne triba namin recesija od Vamerik. Pošaje je namin Bog svako toliko da ne zaboravimo da smo samo male bezvezne stvorenja.

Srića da po ubed moremo poć u market. Da je docekat pokojnu nanu da od poja donese divjega zeja, krepali bi odglada.

a eto...morala sam malo... :) NHF

Naslov nove kolumne na portalu Radio Paga: Moj život moja stvar
Taman da se nasmijen na pol kantuna od ust.

Tema jako dobro poznata svakoj našoj otočanki starijoj od 21, fizički stasaloj u reproduktivno stvorenje, ali psihički još nedovršenoj.

Ne zato što je, nedajBože, umno zakinuta, nego jednostavno zato što nam ovaj, nazovimo ga 'moderan' stil života nudi toliko sadržaja i novih mogućnosti i istraživanja, da bi bez osjećaja 'moralne dužnosti', vrlo lako do 60 htjele ostati mlade i nezrele.

Pružamo malo otpora pokušavajući sebi i drugima dokazati da smo mlade, slobodne, ambiciozne, pametne.... Izdržavamo tako još koju godinicu. Neke više, neke manje, ali u većini slučajeva, prevlada svijest moralne dužnosti i popuštamo pod 'pritiscima' i odlučujemo biti supruge, majke…

Nakon toga, nakon što smo zadovoljile ovu 'dušobrižničku' skupinu, ostajemo same sa odabranim. Dušobrižnici postaju samo gledatelji i eventualni komentatori: 'ca je stila, to je dobila'.

Draga moja, nisi sama.
Tvoje iskustvo samo je jedna nit koja čini ovaj naš ženski život u zajednici. Nisu ovi tvoji 'kontrolori' stvarno željni kontrolirati tvoj život. Oni su tu oko tebe, oko nas, samo zato da se nastavi, da ne izumre takav način života, da ne bi slučajno zaboravila da nakon škole po redu ide udaja, rađanje…i ostale sitnice koje su i oni prošli i koje je i njima netko napominjao, a neki od njih su se kao i ti pokušali boriti za 'svoj život'

Vidim, vičeš da je tvoj život tvoja stvar.

Pa eto…i ja sam se malo 'podirala' u njega

Želim ti puno sreće! ......da se udaš…da rodiš… :)

pogledajte ovu ljepotu

Često odlazim na ovo mjesto i divim se kapi vode što i usred ljetnih suša napaja gladna grla ovaca, ali i ptica, zmija, guštera, miševa, paukova, mrava....svega što živi i opstaje na ovom našem kamenjaru.

Često sam znala slikat taj znakovit oblik srca male zelene oaze.

A ONDA NEKI DAN:

Čula sam neke čakule. Nisam mogla vjerovat pa sam se pošla sama uvjerit. PA ONI NISU NORMALNI!!!!! Do kad ćemo dozvoljavat ovakve stvari!!!! Nekoga će za ovo trebat kaznit! Netko će za ovo morat odgovarat. I nemojte mi reč da se ne zna tko je to napravio! Uvijek ima netko ko zna! Da ne bi ostalo samo na ovim mojim bijesnim uskličnicima, spremit ću elaborat i šaljem ga na vijeće. Možda netko razmisli. Možda....možda.... KVRAGU!!!!!

kratke misli....

Oživila je Kula!
Ala, fala Bogu.
Zvadili su kadenu od vrat, pokosili su travinu, namestili katride…. Lipo san rekla da nima puno posla u Kulu da bi je se moglo pocat koristit.

Vodogišće su potrošili još malo šoldov, kupili su destak metri žice-pletiva, da se mularija i plitki, ne dižeju po zidima, da kikod nedajBog pade i lumba se.

Sinoć je bila 'Smotra klapa otoka Paga'.

Hmmmmmmm… Pažani i Povjanci. Pa ni vrag da je to celi otok. Kolanjcov i Nevajcov ni bilo. Ma, ca u Barbati nima nikoga ki zna pivat? Šteta.
Sve je bilo dobro, ma neka mi oprostiju svi drugi, meni je najboja bila 'Maška šopojiva'.

E, da, skoro san zaboravila.

Gedan ovaj naš most.

Svaki svoje govori, pa da i ja dodan još cakod.

Istina, triba nan je novi most. I bit će ovaj lipi kad bude gotov.

Nismo baš navikli na ovakov visok most. Od pijace ne vidit magazini odnjega….ali, ala, dobro je. I baš kad san se pomirila sotin da je visok, da tako mora bit, sinoć san cula jednu novu, po meni do sad najboju 'definiciju' njegove strmine:.

'Tonči, jebatibogmater, vamo odi! .

Ove šporke, ma od srca izgovorene besede, izašle su od ust jedne lipe malice ka je u visoke cerne štikle hodila nizbrdo prema Zecu, a njezin Tonči se u 'borolete' ni niti siti zac ga mala sobon ugrad vodi.

Sve mi se pari da bi tribalo dodat i ovakov znak.....